Ona je bila jedna od najljepših žena u tom gradiću. Visoka i krupna, sa snažnim i lepim
nogama.Mnogi su joj se momci udvarali, ali ona ih je sve listom poodbijala.
Najviše je volela da odbije umetnički nadarene momke, kao što sam bio ja.
Prosto je uživala u tome; a i bila je prosta.
Ana Marija me je odviše prizemljila Toliko dugo je odbijala sva moja
nabacivanja i udvaranja,
da je to već počinjalo pomalo i da mi smeta. Možda sam se
upravo zbog toga plašio, i iz tog
razloga nisam stupao u veze sa drugim ženama, ponašao se kao da želim da budem
odbijen, umišljao da me niko neće i pravio dramu od svega toga.
Ali, od nje nisam odustajao. Ona se ponekad i ljutila,
nadajući se da više neće morati da sluša tog neopisivo dosadnog cvrčka, koji je
zove u travu… u jedno junsko popodne…I tog dana je došla, dok sam ja ležao na
travi i posmatrao veličanstveni zalazak sunca. Podigoh se prema njoj :
-Šta je bilo, pesniče ?
Hoćeš pičke, a .. ?
Hoću ali je ignorišem. Bez obzira na to, Ana Marija obnažuje svoje pohotne
grudi i nabija mi ih na lice. Ližem joj ukrućene bradavice. Ona mi nadražuje kurac.
Ne mogadoh da izdržim i spustih pantalone do kolena. Epilog nije bio po mom
ukusu. Brzinom munje ostao sam bez gaćica. Ona se još brže skide i zajaha me.
Držim je za veliko dupe dok me njene grudi udaraju po licu. Grizem joj
bradavice a ona vrišti i divljački se nabija na moj kurac.
Teška je, opteretila mi je i dušu i telo.
Zamolih je da stane na
trenutak, da dođem do daha. Nije htela, nego je nastavila još brutalnije
da me rastura. Usprotivih se i pokušah
da je zbacim sa sebe, ali ona me u tome vešto sprečila. Zarila mi je jezik u
usta i tako rešila svaki naš nesporazum.
Svetlosti je sve manje. Sunce je dodirnulo vrh hrastove šume
dok smo se mi sjedinjavali. Požurih sa
ljubavnom gimnastikom. Podižem se pod njom sve brže i brže, kako bih što pre
mogao da posmatram kako sunce zalazi iza brda. Ona urla od zadovoljstva, prolivajući
svoj znoj i svoje sokove svuda po meni. Gotov sam da eksplodiram i da svršim
u nju..
U tom trenutku ličio sam samom sebi na Isusa Hrista. On je
celog svog života tvrdio, i verovao u to, da je božji sin. Međutim, na kraju
života, dok se nalazio razapet na krstu, shvatio je da je samo običan čovek. I
tada je povikao:
– Bože moj! Zašto si me ostavio?!”
Naravno, bog mu nije
odgovorio ništa..